Project Description

Прво модерно доба – Винча бело брдо

Пројекат уређења неолитског археолошког налазишта Бело брдо, недалеко од Београда, по којем је читава Винчанска култура добила назив.

Опис пројекта

Археолошко налазиште Бело брдо је једно до најзначајнијих локалитета неолитске културе познато по почецима урбаног живота у заједницама, развоју креативности и уметничког занатства, као и технолошкој револуцији – првог топљења метала на свету. Влада Републике Србије уложиће више од 3 милиона евра како би налазиште постало незаобилазна културно-туристичка дестинација и центар изврсности за проучавање неолитске културе у Европи.

Пројекат имплементира Републички завод за заштиту споменика културе, у директној сарадњи са националном платформом Србија ствара у оквиру Кабинета председнице Владe Републике Србије, Министарством културе и информисања, Министарством за трговину, туризам и телекомуникације, Градом Београдом и Музејом града Београда.

У последње две деценије се услед последица клизишта обрушило и неповратно изгубило неколико стотина кубика највреднијих делова локалитета. Уз подршку Амбасадоровог фонда владе САД-а, 2020. године отпочео је пројекат изградње потпорних шипова на обалоутврди и контра-тега од армиране земље, као и решавање статике најугроженијег дела профила кроз заштитна археолошка ископавања која ће каскадним ископом решити дугорочно проблем оптерећења тог дела локалитета. У плану је и израда студије и пројектне документације за отклањање атмосферских и отпадних вода које су препознате као један од кључних разлога за настанак клизишта. Поред техничке реализације пројекта коју надгледа Института за водопривреду „Јарослав Черни“, врши се и контрола утицаја на заштиту културног наслеђа у сарадњи са УНЕСKОM.
Одрживи развој локалитета подразумева развој туристичко-културне понуде, уз заштиту културног наслеђа и подизање научно-истраживачких капацитета. У току је израда Стратегијског мастер плана и Студије оправданости за проглашење туристичког простора која ће дефинисати границе туристичког простора, понудити најбољи модел управљања и предложити инвестициони план улагања у недостајућу инфраструктуру. Посебан доживљај за туристе је могућност приласка археолошком налазишту директно са Дунава. У том смислу, планира се максимално искоришћавање водних капацитета за пратећу туристичку инфраструктуру, као и изградња зеленог коридора са пешачко-бициклистичком стазом, који почиње уз обалу локалне реке Болечице и наставља се Дунавом све до краја локалитета. За те потребе биће креиран и посебан програм тако да туристи већ самим укрцавањем у центру Београда започињу своју пустоловину кроз винчански неолит.
У септембру 2020. године расписан је међународни конкурс за урбанистичко-архитектонско уређење читавог простора са приобаљем. Поред визиторског центра са музејoм и пратеће туристичке инфраструктуре предвиђене Стратегијским мастер планом, локалитет Бело брдо постаће и својеврсни „музеј на отвореном“ – посетиоци ће моћи да виде, а понекад и учествују у самим археолошким ископавањима, која ће постати део сталне поставке на отвореном. Планирана је и изградња археолошког парка са садржајима за децу и породице, као и пројектовање великих зелених површина за одмор и рекреацију. Током 2022. године се израђује пројектна документација, а у 2023. година почињу грађевински радови.

Визија локалитета Бело брдо је не само да постане центар за презентацију и популаризацију културног наслеђа неолита, већ и покретач развоја. У оквиру научно-истраживачко-развојног центра радиће се на развијању мултидисциплинарних метода са циљем повезивања археологије са другим наукама попут хемије, физике, информационих технологија и генетике. Посебно ће се радити на развоју иновативних приступа у употреби дигиталних технологија, пре свега за археолошка истраживања, али и шире. Поред истраживачке, центар ће се бавити и пројектном и услужном делатношћу како би се обезбедио самоодрживи развој и центар позиционирао не само као лидер у региону, већ у Европи и свету. Посебна пажња посветиће се популаризацији науке и едукативној делатности у сарадњи са образовним институцијама, невладиним организацијама и локалним становништвом. Археолошко налазиште Бело брдо са научно-истраживачко-развојним центром постаће хуб развоја, иновација и инспирације.

Винчанска култура поставила је темељ за развој модерног друштва и, као таква, представља неизоставни део европске и светске културне баштине. Археолошки локалитет Бело брдо у Винчи по којем је цела култура добила назив је, поред међународног значаја, најпре значајан за заједницу која већ годинама у континуитету ту живи. У том смислу, кључне активности пројекта усмерене су управо на укључивање и оснаживање локалне заједнице – од локалних образовних установа до појединачних грађана и грађанки. Циљ ових активности јесте подизање свести код локалног становништва о значају налазишта, њихово укључивање у даљи развој локалитета и процес доношења одлука, као и оснаживање кроз представљање прилика за економску и културну делатност у циљу одрживог развоја.

О винчанској култури

Винчанска култура термин је који обухвата период касног каменог доба (5300. – 4500. године пре н.е.) током којег се десио, до тада, незабележен експлозиван раст креативности, технолошког напретка и раста популације на површини која данас обухвата целокупну територију Србије, делове Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе. Винчанска култура име је добила по насељу у Београду, где је професор Милоје Васић 1908. године пронашао прве доказе ове изузетне културе. Убрзо потом, Винча је на светском нивоу препозната као једна од најзначајнијих археолошких култура и неизоставна карика у развоју модерног друштва. Један од кључних предуслова за то било је стално насељавање људи и формирање заједница – револуционарни чин који је променио развојни ток цивилизације.

Прве вишеспратне грађевине

Виначанци први пут у историји граде вишеспратне грађевине са веома развијеним системом грејања и то 2.500 година пре изградње пирамида у Гизи.

Креативност и врхунско занатство

Сваки аспект живота у Винчи дубоко је прожет естетиком. Обична посуда за јело, накит, па чак и оружје, у њиховим рукама, постаје ремек дело естетике и функционалности.

Прво топљење метала

Прво топљење метала у свету догодило се у Винчи. Изливањем неколико капи метала у ватри, Винчанци покрећу револуционарну бујицу која заувек мења ток цивилизације.

Од идеје до модерне Европе

Стално насељавање људи, акумулација знања, рада и специфичних друштвених односа омогућили су Винчанцима да створе оно што свет до тада није видео. Повољан положај на рекама и развијена мрежа трговине, Винчу чине франкфуртским аеродромом неолитске Европе. Све ово је покренуло динамичну размену не само добара већ и идеја које су пронашле свој пут широм Европе, али и ван њених граница, чинећи Винчу првим модерним добом.

Винча бело брдо у сликама

Добродошли у Вунчу археолошко налазиште

Сазнај више о револуционарној и иновативној неолитској Винчанској култури

Сазнај више